Večeras ćemo dragi podići čaše
za ljubav koje nema više,
za ono što nekad bijaše naše,
što već odavno su isprale kiše.

Večeras te gledam drugim očima
i srce novo ja nosim u sebi.
Ne želim sreću glumiti pred svima,
kad stranca već odavno ja vidim u tebi.

Večeras ti dragi slobodu dajem!
Idi i voli i srećan budi!
Što da te mrzim, što da se kajem?
Što da se brinem šta će reći ljudi?

Jer već odavno mi smo tek stranci,
maske smo oboje nosili pred svijetom,
a ovo srce ne vezuju lanci,
ono još uvijek čezne za letom.

Večeras će oči i bez riječi reći
da nismo nikad voljeti ni znali,
nudili tugu, nadali se sreći,
samo gorčinu jedno drugom dali.