A kad ti spomenu mene, prećuti!

Da mjesto bisera,

htjedoh,

samo tvoje ruke oko vrata.

Ne reci…

Koliko si volio

onaj moj kaput žuti…

Da još me čekaš,

ne zaključavaš vrata.

I ne poželi kada me vidiš

da zaustavi se vrijeme,

da ljubiš mi oči,

pričaš stare priče…

Ništa nije isto.

Preteško je breme…

Kažeš – ljubiš žene

što na mene liče…

Sve je davno prošlo!

I život će proći…

Ljubav ćemo kriti

u srcu od leda.

Poglede skrivati,

al’ nećemo moći

skriti nerečeno

iza pogleda…