[ Generalna
]
25 Jun, 2012 13:58
Kako je lijepo
hodati hodnicima sna,
ako znam,
da me na kraju svakog od njih
čekaš ti.
Pružiš mi ruku,
digneš kad padnem do dna…
U snu je moguće sve,
tamo smo srećni
i ja i ti…
Kako je lijepo
nasloniti glavu na tvoje grudi.
Pustiti sve mostove
da se za nama sruše.
Pa neka kažu
da smo bezobrazni,
ludi…
U snu smo ti i ja
još srodne duše.
Kako je lijepo
pustiti sreću u svoj stan,
dopustiti sudbini
da nas sama vodi.
Kao otisak,
ime tvoje,
urezano na moj dlan.
U snu se s tobom
još nadam slobodi.
Kako su srećne
te tri minute sna,
a u njih stane sav život moj
- osmijesi,
suze,
strepnje,
nadanja
i onaj najdraži
- osmijeh tvoj.
Kristina Plavšić 25. jun 2012.
25/06/2012, 18:06
Поздрављам те и захваљујем што су слова већа. :)
25/06/2012, 20:05
Pozdrav i za tebe Pričalice draga. Sa moje tri cure, nikada nemam puno slobodnog vremena za sebe, pa uglavnom ne stignem komentarisati i odgovarati na komentare, nadam se da mi ne zamjeraš :) Ti i tvoje priče ste ovoga ljeta još više dio nas, jer najstarija curica uvijek iznova i iznova čita tvoju knjigu "Pričom da ti kažem" i oduševljena je. Nosi je svuda sa sobom, nedavno je bila sa nama i na selu :)
26/06/2012, 20:38
Ето радости, дао Бог.
Био је овде један дека, упокојио се недавно, Бог да му душу прости, који је све моје књиге куповао унуку. И кад је дошла на ред збирка "Причом да ти кажем", поче он да сумња да ли ће се дечаку допасти - јер нема слика. А дечак ради са књигом исто што и твоја ћера: све изнова и изнова је ишчитава. :)
Поздрав принцезама и њиховим родитељима! :)