Zalutaš ponekad do mene.
Prošetaš
mojim pokislim aprilima.
Nježno i drsko.
Ušunjaš se u snove,
kao u sobu miris kiše.
Promakneš
hodnicima moga sivila.
Tražim te
u pjesmama, knjigama…
Na svakoj stranici
skriveno, još,
tvoje ime piše.
Zašuštiš ponekad
u naborima moje haljine,
kad niz bedra sklizne
nježan dodir svile.
Još trag tvoj čuvam
na usnama boje maline.
Sve moje samoće u
u sebi su te skrile.
Zalutaš ponekad do mene…
Kao dah nemira
pređeš stvarnosti prag.
Zalutaš ponekad do mene…
U dodiru samoće,
kao dah poljupca
-nježno i drsko,
odjednom
prepoznam tvoj trag.
