Zalutaš ponekad do mene.

Prošetaš

mojim pokislim aprilima.

Nježno i drsko.

Ušunjaš se u snove,

kao u sobu miris kiše.

Promakneš

hodnicima moga sivila.

Tražim te

u pjesmama, knjigama…

Na svakoj stranici

skriveno, još,

tvoje ime piše.

Zašuštiš ponekad

u naborima moje haljine,

kad niz bedra sklizne

nježan dodir svile.

Još trag tvoj čuvam

na usnama boje maline.

Sve moje samoće u

u sebi su te skrile.

Zalutaš ponekad do mene…

Kao dah nemira

pređeš stvarnosti prag.

Zalutaš ponekad do mene…

U dodiru samoće,

kao dah poljupca

 -nježno i drsko,

odjednom

prepoznam tvoj trag.