Sjećam se hladne bolničke sobe tog novembra.Suza u očima, blijedog lica i hladnih dlanova... Pozdravila sam se sa tri žene sa kojima sam bila primorana da podijelim bol i tugu koju mi je to jutro donijelo.Sve tri su čuvale trudnoću, pričale neprestano i bavile se tuđim životima.Legla sam u onaj ružni, hladan krevet i pokušala da zaspim.Bol mi nije dala da spavam.Ne fizička bol, nju sam potpuno zanemarila.Ona bol u srcu, koja me potpuno obuzela.Ipak, pravila sam se da spavam, smo da ne bih morala pričati sa njima.Bila sam ljuta na svoju sudbinu.Povrijeđena... Zašto su me smjestili u sobu sa tri trudnice? One su se radovale budućnosti, nosile u sebi novi život... A ja... Ja sam to jutro zauvijek izgubila jedan mali život.Izgubila još jednu nadu... Već drugi put te godine...
Sjećam se svih onih pogleda komšinica, koje su preciznije od bilo kakve vage mjerile svaki gram koji sam dobila ili izgubila u struku.Onih nezgodnih pitanja – šta čekamo s bebom? Bezbrojnih posjeta doktoru, kada me već svaka sestra na odjelu upoznala. Borbe, kojoj se nije vidio kraj...
A dobro sam znala: željela sam samo jednu malu slatku djevojčicu. Da ima oči plave kao more. I kosicu od zlata. Da joj ljubim slatke obraščiće i da nam svojim mirisom ispuni kuću...
Sjećam se i tog dana Sv. Vasilija Ostroškog, kada sam sa suzama u očima palila svijeću u crkvi i zamolila Boga – da mi dozvoli da budem majka. Samo to...
Sjećam se kako smo plakali od sreće kada smo saznali da ćemo postati roditelji. Hladne zime, Božića punog snijega i čuvanja trudnoće...
Sjećam se najljepšeg Đurđevdana od svih i malih plavih očiju, koje su tog jutra ugledale svijet. Taj dan sam shvatila da ništa na svijetu nije nemoguće.
Sada je svaki dan čarolija. Moje tri princeze mi svakoga dana svojim osmijesima i riječima unose sreću u život. Njihovi zagrljaji su najljepše nagrade i priznanja koja mogu dobiti.
Sada život ima potpuno drugi smisao. Sve ostalo je nebitno.
20/01/2012, 22:01
Jako dobro te razumem, draga moja. Meni je zvanično rečeno da nikada neću biti majka. Nakon 11 godina borbe dobila sam sina, koji se, naravno, zove po ginekologu koji je rekao kad me je prvi put video: "Vreme nam ne zanči ništa. Deset godina nam ne znači ništa. Uspećemo!"
20/01/2012, 22:07
Početak Vaše priče je zaista jako tužan. Ali mi je najdivnije to što se priča ipak nije tako završila, već se vaša sreća utrostručila. Čestitam na hrabrosti, i divim se vašoj snazi. Ne može to svako, pogotovu biti tako uporan. Uživajte sa anđelima, jer ste predugo čekali, ali se isplatilo, hvala dragom Bogu.
20/01/2012, 22:22
Drago mi je sto je kraj srecan, i sto su ti tri divna bica poklonila radost. Razumem onu patnju sa pocetka jer je strah koji je sakriven u meni da necu moci biti majka. To je nesto cega se plasim. I nadam se da ce i mene jednoga dana usreciti neke plave, crne, zelene ili smedje oci... :)
Mada ima do toga ojjooj :)
20/01/2012, 22:24
Sad mi je jasnija tvoja posvećenost i radost. :-))
20/01/2012, 22:41
Dirljiva priča čiji prvi deo treba da zaboraviš.
Uživaj sa svojim anđelima.
muckos, ne smeš se plašiti, strah nam samo blokira ostvarenje želja.
Nadam se da mi Dalija neće zameriti, što ovde pišem, imali smo komšije, četrnaest godina bez dece. Oboje zdravi. Ona je bila uplašena...znam i razumem. Kada je izgubila nadu, nestalo je i straha, zatrudnela je i sada Darko ima osam godina. Volim priče sa srećnim krajem, verujem u srećne krajeve.
20/01/2012, 22:46
Draga Dalia, slično i sa mnom beše, pa si me baš onako pomerila ovom pričom. Hvala Bogu, sve prošlo, kao da nikad nije ni bilo. Sve muke se zaborave. Imam curicu i jednog momka, baš, baš kako sam uvek želela! :)))
Neka su nam svi živi i zdravi!
20/01/2012, 23:04
"Šta će svet reći...",savršeno me zabole, nikada nisam marila niti živela po tuđim merilima.Nikada i neću.
Svako pronađe svoj put i svoj smisao, neko na lakši, neko na teži način, a mali,mali,mali ljudi zauvek ostaju učaureni u svojim malim zloćama koje im uzmu dušu.
Ti si bogata žena sa svoja tri anđela.
Pozdrav
20/01/2012, 23:13
dalia,divno si ovo napisala, drago mi je sto se sve ipak dobro zavrsilo i sto imas tri andjela...nemas pojma koliko dobro razumem sve sto si napisala...
21/01/2012, 00:27
Zasto je ovo ovako dirljivo... Ne volim da placem, ni da mi oci zasuze, retko se to desava, ali uspela si da me slomis sa pricom... Vratila si mi secanje na moju bolnicku sobu, i na zene oko mene... Ne znam gde mene ceka sreca, ali negde je samo moja :)
21/01/2012, 01:30
Potresna priča...Žao mi je što si tako nešto doživela,ali je lepo što se sve dobro završilo. Ako su ovo imena tvojih anđela,jedna se zove isto kao ja. Baš divno! (((:
21/01/2012, 17:33
Otisci malenih rucica su nagrada za sve sto si prosla. Pozdrav :)
21/01/2012, 17:34
Sanjarenja56, nema veće sreće u životu, nego uspjeti u borbi poslije niza neuspjeha.
21/01/2012, 17:34
Oblačak, hvala na lijepim riječima.
21/01/2012, 17:36
Muckos, nema razloga da se plašiš, sigurna sam da ćeš i ti imati svoje dijamante ;)
21/01/2012, 17:36
Razmišljanka ;)
21/01/2012, 17:37
Nena58, zaista uživam u svakom danu sa njima.
21/01/2012, 17:38
Roksana, pozdravljam tebe i tvoje klince ;)
21/01/2012, 17:39
Unajedina, razmišljamo na isti način.
21/01/2012, 17:41
Luna71, puno je žena koje su preživjele ili proživljavaju sličnu priču. Ponekad sam mislila da mi se srušio cijeli svijet, ali eto, sve je prošlo.Samo se treba boriti u životu za ono što želimo.
21/01/2012, 17:44
Ancisal, draga moja, nećemo plakati.Šapnuću ti nešto - pripremaj govor za blog oskara i nabaci osmijeh na lice ;))
21/01/2012, 17:45
3msc, znači imenjakinja si jedne od mojih kćerkica? Lijepo ;)
21/01/2012, 17:46
Merkur, u pravu si.To mi je najveća nagrada :)
21/01/2012, 17:57
Svakoga njegova sreća čeka iza nekog ćoška. Drago mi je da si pronašla svoju. Drago mi je da su tužni dani iza.
Uživaj u anđelima svojim. Želim vam svu sreću. P.s. Jednog dana, želim i ja jednu malecku sa plavim okicama i zlatnim loknicama. :)
21/01/2012, 18:05
Littlephoenix, želim da ti se želja ostvari! Mora, jer tako lijepe želje jednostavno se moraju ostvariti!
21/01/2012, 18:07
Bas si me rastuzila pocetkom, mada se svakako imas cemu radovati.
Nek su zive i zdrave tvoje princezice i neka ti zauvek crtaju samo osmehe na licu.
21/01/2012, 18:13
Casper, hvala ti :) Pozdravljaju te princeze i njihova mama ;)
21/01/2012, 20:09
Što volim priče sa srećnim krajem. A na kraju početak.
22/01/2012, 15:12
Biljanak, upravo tako - na kraju početak :)
22/01/2012, 15:33
Броји сву децу своју, ево, и прстићи шарени броје. А Господ даје, Господ узе, нека је благословено име Господње. Љубим вас све, без бројања! :)))
23/01/2012, 17:58
Ljubimo i mi tebe draga naša Pričalice :))) Čast mi je što moja djeca odrastaju uz " Jezersku princezu" Da nam još dugo dane bojiš najljepšim bojama svojih priča za djecu i odrasle.
26/01/2012, 11:31
Meni se čudo desilo posle godinu i po dana iščekivanja. Zato sad ležim, odmaram i nadam se najboljem. Ti si veoma bogata žena jer imaš tri devojčice.
12/02/2012, 23:20
Dirljivo. I, kao što kaže biljana, ti si bogata. Čak i da imaš samo jedno, ako je Bog tako odlučio, opet bi bila bogata. A ljudi kao ljudi, oni koji nemaju svojih briga brinu tuđe. Ili tuđima zataškavaju svoje
16/02/2012, 23:37
Biljana, drago mi je zbog tebe :) Ležala sam i ja, pamtim sve te trenutke iščekivanja, a danas sam zaista srećna žena :) Želim ti sve najbolje!
16/02/2012, 23:38
Lonacipoklopac, hvala na lijepim riječima :)